RAMONDA MOUNTAIN HOTEL & SPA
Rtanj, Srbija
Relacija arhitekture i konteksta je drevna koliko i prvo umeće čoveka da sagradi sklonište. Nekada se kontekst bira, nekada je nametnut. Geološki, morfološki, građeni ili prirodni, istorijski, sociološki, labilan ili stabilan, uvek promenjiv, nikad jednostavan, kontekst je uvek osnovno gradivo, osnovna materija arhitekture.
Mera prepoznavanja konteksta je verovatno jedna od najvažnijih mera kojima se služe arhitekti, bilo da mu okreću leđa, pružaju ruku, ili ga ne uznemiravaju svojevrsnom igrom mimezisa. U stvari, mi odmeravamo kakav ćemo trag ostaviti na datoj sredini, stvorivši novi kontekst, kompleksni kontekst življenja.
Planina Rtanj, lokacija u jugoistočnoj Srbiji koja je od antičkih vremena bremenita mitovima i legendama, je mesto na kome je trebalo sagraditi arhitekturu novog hotela. Malo, skoro napušteno rudarsko naselje u neposrednoj blizini je, uz puteve, jedini trag gradnje. Sve ostalo je priroda. Ona se moćno manifestuje geološkom morfologijom, nad kojom je čovek, začuđen tektonski nastalom trostranom piramidom Rtnja, ispleo narativ predanja i legendi.
Arhitekte su ovde pokušale da iste sile, koje su tako transformisale pejsaž, tektonske i klimatske, učine vidljivim i u prostornoj artikulaciji građevine. Po takvom nastojanju, ova arhitektura je dijagram sila nastalih u jukstapoziciji masivne, rigidne transfiguracije reljefa, i oslobođene strukture krovne fazetirane površine. Koordinacija, gotovo simfonijski dramatizovana, dovela je do kompozicije volumena koji ne podražavaju stenske formacije iz okolne prirode, ali im je evidentan identičan tektonski genetski impuls. Sve ostalo je proizašlo iz ovakvog identiteta.
Boravak gosta, njegova uljuljkanost, udobnost, prijatnost, rođena je iz artikulacije prostonih celina i njihove vezanosti sa prirodom. Promena vizura prilikom fluidnog kretanja „zatvorenim“ i „otvorenim“, spoljnim prostorima, sadržaji, taktilnost tradicionalnih materijala, sveprisutna voda, ambijent bio-bazena, dopunjuju inicijalnu autentičnost, ne partikularno arhitektonsku, nego nužnu sveukupnu autentičnost mogućeg življenja u ovakom prostoru, ili sa njim.
